Abraham Abdalah je uz pomoc racunara ukrao milione dolara

Dovitljivi kuvar nadmudrio bogate

• Pljacke organizovao tako što je kreirao "virtuelne ljude" ciji je identitet bio identican žrtvinom • Ukradeni novac prebacivao na svoje racune širom sveta • Policija još traga za parama



Abraham Abdalah


Abraham Abdalah (32), sajber-lopov koga je njujorška policija uhapsila zato što je uz pomoc racunara ispraznio oko 200 bankovnih racuna najbogatijih ljudi u SAD, pljackao je tako što je uz pomoc izvanrednog poznavanja elektronskih tehnologija uspevao da "klonira elektronski identitet žrtava".

To prakticno znaci da je pravio "virtuelne ljude" koji su navodni vlasnici bankovnih racuna na kojima su se nalazile desetine miliona dolara, i lažno se predstavljajuci uspevao da pare transferiše na svoje racune koje je otvorio širom sveta.

Utvrdeno je da je Abdalah koristio racunare javne biblioteke da bi zavarao tragove, a ojadio je, kako je do sada utvrdeno, od DŽordža Sorosa, DŽordža Lukasa, Stivena Spilberga...

U njegovoj kuci u Bruklinu policija je našla Forbsov magazin koji je objavio imena 400 najbogatijih ljudi u SAD. Pored njihovih imena uredno su navedeni - brojevi njihovih bankovnih racuna koji su mu pomogli u njegovoj kriminalnoj nameri.

Detektivi kažu da se Abdalah,koji je povremeno radio kao kuvar, šest meseci neprimeceno provlacio kroz svet elektronskih bankovnih sistema, najjacih banaka na Vol stritu. Napravio je komplikovanu mrežu telefonskih sekretarica, kurira i imejl racuna koji su mu omogucili da klonira identitet žrtava u virtuelnom svetu.

Poznati na meti

Medu vlasnicima racuna sa kojih je Abdalah krao novac su Opra Vinfri, direktor "Dizni kompanije" Majkl Ajsner, predsednicki kandidat Ros Pero, režiser "Rata zvezda" DŽordž Lukas, Ted Tarner, vlasnik CNN, Pol Alen, suvlasnik "Majkrosofta".


Abdalahova krimi-prica pocela je još kada je imao 18 godina i kada je prvi put optužen za pronevere kreditnim karticama. Hapšen je cetiri puta, a proveo je i par godina u zatvoru.

Prošle godine osmislio je svoju najvecu prevaru. Prvi korak bio je da natera kompanije koje imaju "kreditne istorije", odnosno podatke o klijentima, i da mu ih daju. Slao je pisma tim kompanijama predstavljajuci se kao poverilac banaka "Meril Lic", "Goldman Sacs", "Bear Šterns", tražeci informacije.

Kada je dobio potrebne detalje, poput brojeva socijalnog osiguranja i majcinog prezimena, tražio je da novac sa privatnih racuna bude prebacen na njegove racune širom sveta.

Zaštitio se koristeci neidentifikovane mobilne telefone i virtualne glasovne poruke.

Provlaceci se necujno kroz "sajber svet", na kraju je postao jedna od glavnih meta.

Prvi put policija ga je otkrila u decembru kada je poslao poruku "Meril Lic" banci.

Predstavio se kao milijarder Tomas Sibel, osnivac "Sibel sistema", tražeci da mu 10 miliona dolara prebace na racun u Australiji.

Banka se zabrinula da ce transfer biti uraden sa racuna na kojem nema dovoljno sredstava. Kontaktirali su Sibela koji je sve porekao.

Kada su bankari pogledali dokumentaciju, otkrili su da su se te iste imejl poruke pojavljivale i kod drugih uglednih klijenata.

I druge banke na Vol stritu su bile upozorene, i adrese su svuda otkrivene.
Sada, ako ukradene pare ne budu nadene, banke ce morati da isplate novac oštecenim klijentima.